UKRATKO O ISTORIJI MANASTIRA
Poreklo manastira vodi do velikog župana Stefana Nemanje, osnivača dinastije Nemanjića i vladara srpskih zemalja. Tokom jednog lova 1180. godine, slučajno je naišao na ovo «usamljeno mesto koje mu se jako dopalo», a koje mu je izgledalo najprikladnije za «izgradnju manastira za život u miru, kao i za povećanje monaške zajednice». Posle završetka Studenice, u proleće 1196. godine, Nemanja se odrekao svoje državne vlasti i, povlačeći se iz svetovnog života, otišao u manastir. Za velikog župana, prihvatanje monaškog načina života je značilo ispunjenje mnogo veće obaveze date čoveku, nego bilo koja zemaljska vlast.

Manastir Studenica je uz pomoć sina velikog župana Nemanje, princa Rastka, u istinskoj tradiciji evropskih srednjovekovnih manastira, postao jedan od značajnih izvora obrazovanja i prosvetiteljstva. Princ Rastko je bio najmlađi sin velikog župana. Godine 1192. se zamonašio i uzeo ime Sava.
On je "ubrzao kulturno prosvećenje Srba formiranjem državne religije; arhitekturom i bukvalno rensansom". (citat sa englske verzije Vikipedije)
Arhitektonski, Studenica predstavlja uspešnu sintezu Zapada i Istoka, romanskog i vizantijskog stila. U trinaestom veku, vešti srednjevekovni srpski umetnici živopisali su Studenicu možda najlepšim freskama koje se mogu naći u Istočnim hrišćanskim crkvama i koje predstavljaju vešto spajanje elemenata istoka i zapada.

Smešten u pitomom srpskom krajoliku, manastir Studenica se nalazi na samo par sati vožnje od Beograda i otvoren je za posetioce tokom cele godine. Za više informacija o manastiru, sledite linkove ispod.

DONIRAJTE

Pomozite nam da omogućimo srpskim studentima da kroz obrazovanje izgrade mir i izobilje u regionu.
Ili obavite kupovinu na Amazonu preko ovog sajta Zadužbine Studenice. Od svake kupovine, 1-6% biće priloženo Zadužbini Studenica. Kliknite na Amazonov logo ispod.