Задужбина Студеница
Задужбина Студеница је приватна америчка фондација, ослобођена од пореза, која је основана 1995. године у Сан Франциску, у Калифорнији. Породице које су основале Задужбину, Ђорђевић (Калифорнија), Ћеловић (Мичиген) и Вуковић (Колорадо), биле су вођене идејом да су право образовање и културни напори непроцењиви, као и да имају незамењиву улогу у напретку било ког друштва.
Разлог и визија
Наше српско и америчко искуство потврђује непроцењиву вредност и незаменљиву улогу коју има образовање у напретку друштва. Срби дубоко поштују Светог Саву не само као миротворца, већ и као неуморног учитеља. Тако је и за осниваче Америке образовање било камен темељац развоја нације. Тако, учење и знање у познатим америчким високошколским центрима - универзитетима, заједно са способношћу да се у пракси примени стечено знање на јако широком пољу, су одлика америчке цивилизације.
Двадесети век, са својим окрутним светским и локалним ратовима, тоталитарним идеологијама и економским ограничењима, својим суровим економским империјализмом, довео је до уништења како материјалних, тако и духовних вредности. Сада, у новом веку, више него икада морамо да обнављамо и енергично промовишемо ове моралне и духовне вредности које су, и поред свих разарања и даље најосновији услови за живот, слободу и праведан и једнак напредак целог човечанства.
Име задужбине
Задужбина носи уважено име Студенице у част чувеног српског манастира. Од манастира смо добили благослов као и специјалну дозволу да наша Задужбина носи име манастира, као и да користи чувени Студенички крст. Фотографија манастира Студеница (горе) приказује Цркву пресвете Богородице, која је завршена почетком 1190. године, а чини саставни део величанственог комплекса манастира Студенице.
Порекло манастира води до оца Светог Саве, великог жупана Стефана Немање, оснивача династије Немањића и владара српских земаља. Током једног лова 1180. године, случајно је наишао на ово « усамљено место које му се јако допало», а које му је изгледало најприкладније за «изградњу манастира за живот у миру, као и за повећање монашке заједнице». После завршетка Студенице, у пролеће 1196. године, Немања се одрекао своје државне власти и, повлачећи се из световног живота, отишао у манастир. За великог жупана, прихватање монашког начина живота је значило испуњење много веће обавезе дате човеку, него било која земаљска власт. Заиста, он је видео духовно посвећење унутар манастирских зидина као стремљење ка стази светлости и истине, и ка спасењу света.
Архитектонски, Студеница представља успешну синтезу запада и истока, романског и византијског стила. У тринаестом веку, вешти средњевековни српски уметници живописали су Студеницу можда најлепшим фрескама које се могу наћи у Источним хришћанским црквама и које представљају вешто спајање елемената истока и запада. Очувана и обновљена, Студеница остаје трајно наслеђе из којег и данас можемо црпети инспирацију за генерације које долазе.
Смештена у питомом српском крајолику, манастир Студеница се налази на само пар сати вожње од Београда и отворен је за посетиоце током целе године.
ИСКРЕНА И ИСТРАЈНА ПОСТИГНУЋА ПОМАЖУ ДРУГИМА ДА ОСТВАРЕ ВРЕДАН И ПЛЕМЕНИТ ЦИЉ.
МИРОСЛАВ МАЈКЛ ЂОРЂЕВИЋ
© ЗАДУЖБИНА СТУДЕНИЦА 2007
|